Odrasle jedinke pojedu i do 35 kg biljne hrane dnevno, a zatim, kao i svi preživari, u najtoplije doba dana, odlaze u skrivena zasenjena mesta gde se odmaraju do sumraka preživajući pojedenu hranu. Žirafe su najviše kopnene životinje na svetu. Odrasle žirafe dostižu visinu između 4 i 5,5 metara, a teške su po više stotina kilograma. Postoji oko 8 podvrsta žirafe koje naseljavaju mahom Afriku. Žirafe se ubrajaju u neteritorijalne životinje i žive u velikim krdima koja tumaraju po prostranstvima afričkih savana.
Žirafe veoma brzo trče - u galopu dostižu brzinu i do 60 km/h, što ih, posle predstavnika porodice mačaka, svrstava u najbrže životinje savana. Žirafe su posebno karakteristične i po tome što se smatraju gotovo nemim - retko ko može da posvedoči da je ikada čuo oglašavanje žirafe. Ipak, veruje se da one nisu potpuno neme - one, naime, imaju samo slabije razvijene glasne žice koje ne proizvode glasan zvuk, već žirafe, kada su ugrožene, veoma tiho muču nalik kravi. Češće muču male žirafe, obično kada dozivaju svoje majke, ali je i to retko. Žirafe su i životinje koje imaju najveće srce - veće čak i od slona ili kita. Žirafino srce ima u prečniku i do 60 cm, a može biti teško i preko 20 kg. To je zato što srce žirafe mora biti izuzetno snažno i kadro da krv pumpa ne prilično veliku visinu, u proseku na visinu od 5 m - do njene glave. Hrane se pretežno lišćem drveća (akacija i drveta "kombretum") zbog čega se i smatra da imaju izuzetno dugačak vrat, a katkada i pasu travu ukoliko uoče mlade i sočne izdanke nakon neke retke afričke kiše. Ipak, pošto ima tako dugačak vrat (2-2,5 m) žirafa izbegava da se hrani travom, jer pritom mora da široko raširi prednje noge i polako se spusti gotovo do zemlje da bi pasla.
U takvom položaju žirafe su veoma ranjive i izložene iznenadnom napadu lavova koji uobičajeno izbegavaju da napadaju žirafe, jer su one u stanju da im lako uteknu. Ipak, žirafa mora da zauzme taj položaj kada pije vodu, ali to čini retko, jer svu potrebnu vodu dobija iz sočnog lišća koje raste na vrhovima najvišeg drveća i, pošto niko osim žirafa ne može da dospe do njega, ono praktično predstavlja obilje hrane za žirafe.
Žirafa ima veoma razvijeno čulo mirisa i sluha. Njene osetljive uši u stanju su da registruju i najmanji šum, a njen njuh je upozorava na opasnost iako je ona kilometrima daleko od nje. Žirafa se prevashodno brani stalnim kretanjem, a u slučaju direktne opasnosti daje se u brz beg ili se u direktnom sukobu veoma dobro brani snažnim udarcima svojih nogu, kopita ili vrata. Takođe, štiti je i njena naročita obojenost koja joj pomaže da, kada stoji pritajena u predelima "šarene senke", bude potpuno "maskirana" i neprepoznatljiva za neprijatelje. Ipak, žirafa nema direktnih neprijatelja u prirodi.
Ženke žirafa se kote pretežno jednom godišnje donoseći na svet najčešće jedno, retko dva mladunčeta koja su već posle nekoliko sati od rođenja sposobna da stoje na nogama i trčkaju za majkom. Hrane se majčinim mlekom tokom prvih nekoliko meseci, a zatim, kako rastu, počinju da dosežu vratom do visokih krošnji i da jedu biljnu hranu. O mladunčadima se, pored majke, brinu i ostali članovi krda, pretežno mlađe ženke, tako što ih okružuju sa svih strana, da ne bi nepažnjom postali plen grabljivih lavova, a po potrebi ih spremno brane i po cenu sopstvenog života. Žirafe se takođe uspešno gaje i razmnožavaju i u zoo-vrtovima širom sveta i njihova su najčešća atrakcija.
Nema komentara:
Objavi komentar